Имам и ја нешто да кажем!

Питање

Генерална — Аутор maisapavlov @ 19:04

          Стално ме мори једно питање... заправо није једно већ више, али на једну тему. Претпостављам да нисам једина и да у неком периоду живота свакога помучи то питање. Има ли живота после смрти?! То је моје главно питање, и поред њега још стотинак мањих питања на која заправо нико и не може да ми одговори. Имамо два супротстављена става... да кад умремо наша душа одлази на неко лепше место да тамо и борави, то је становиште о „бесмртности душе“. Друго становиште је да кад умремо и наша душа умире са физичким телом, нестаје. Лепша је наравно идеја о томе да наше душе настављају заувек да живе, мени се она искрено више свиђа јер даје могућност да и даље мислимо да и даље постојимо. Искрено не знам да ли бих икада и била спремна да чујем одговор на то питање. Шта ако не постоји ништа осим овог живота што имамо, нема раја, нема пакла... нема ничега, само црнило кога на крају крајева и ви више нисте ни свесни? Када размишљам о томе увек застанем и запитам се ако је све коначно, да ли ја онда не живим свој живот пуним потенцијалом? Да ли бих онда радила исте ствари и тад као сад? Јер, будимо реални, ако нема ничег после смрти зар нема шта онда да нас казни за наша недела? Нема Бога да нам суди. Сазнање да могу да радим било шта а да после тога апсолутно немам никакве последице после смрти... и даље мислим да бих исто живела. Не живим ја живот да бих се после њиме правдала некој вишој сили. Заиста се трудим да учиним што више доброг, не да бих „купила“ карту за рај, већ зато што мене такав живот испуњује. Тада се осећам као да сам дошла на земљу да заправо нешто за некога лепо урадим. Дражи ми је смех других људи но сузе. Више ми се свиђа идеја да душа наставља своје путовање, да се реинкарнише... да опет живи други живот иако га се не сећа. Волим идеју о другим животима... више него ону о паклу и рају. Реинкарнација ми је онако да кажем, праведна... у првом животу си био скот у другом плаћаш за своје грехе и тако све у круг док их не исправиш. Карма! Догађају нам се ствари од којих говоримо, да заиста има Бога! Оне се називају чудима... верујем у чуда! Не знам да ли и ви размишљате овако као ја... или пак, мало другачије. Верујем да ћемо праве одговоре добити у оном последњем часу када смрт буде долазила по нас... тада ћемо добити одговоре на сва наша питања... али нисам сигурна колико ћемо бити задовољни тим  одговором!


Увод

Генерална — Аутор maisapavlov @ 18:50

          Писаћу о чему год хоћу... Нисте у обавези да читате. Коме се не буде свидео блог, слободно може да га заобиђе. :) 

          Нисам овде да бих имала највише читања, већ сам овде са намером да кажем нешто и да можда и допрем до некога... А можда и помогнем.

         Блог ће обухватати много тема, нећу се задржати само на једној. Како се то лепше каже " Скакаћу с теме на тему" онако како ми у том тренутку надође.  :)

          Уживајте. Поздрављам вас све. :) 


Powered by blog.rs